-
- menu
Urinarni sistem je jedan od najvažnijih sistema u ljudskom organizmu. Njegov zadatak je da kontroliše ravnotežu telesnih tečnosti filtracijom krvi i proizvodnjom urina, koji se sastoji od filtriranog otpada.
A – bubrezi, B – ureteri, C – mokraćna bešika, D – vrat mokraćne bešike, E – uretra, F – sfinkteri, G – nervni završeci
Parni organi koji su najvažniji deo urinarnog sistema. Bubrezi proizvode urin u procesu filtriranja krvi od toksičnih supstanci. Pravilno funkcionisanje bubrega je ključno za održavanje organizma u dobrom stanju.
Dve tanke, glatke mišićne cevi; ureteri pokreću urin od bubrega do mokraćne bešike. Kada je bešika puna, ureteri se automatski zatvaraju kako bi se sprečilo da se urin vrati nazad u bubrege.
Mišićni kontejner postavljen u donjem delu abdomena. Zidovi bešike su elastični i u snopu što joj omogućava da zadrži 400 do 700 ml mokraće, a uz ekstremno širenje može da zadrži i od 1500 do 2000 ml. Mišići zidova bešike se šire kada se bešika napuni i skupljaju kada se isprazni.
Na dnu mokraćne bešike nalazi se unutrašnji otvor uretre osiguran mišićima u obliku prstena (sfiknteri).
To je krajnji deo urinarnog sistema u obliku cevi sa tankim zidovima koja služi za izlučivanje urina prikupljenog u bešici. Uretra je različite dužine kod muškaraca i kod žena usled razlika u anatomiji. Zenska uretra je dugo oko 3 do 5 cm, dok je muška uretra duga oko 15 do 20 cm i otvara se na kraju polnog organa pružajući dodatnu ulogu kao izlaz za semenu tečnost.
Protok urina se kontroliše sa dva sfinktera – spoljašnji i unutrašnji. Unutrašnji sfinkter je mišić u obliku prstena koji okružuje početni deo uretre. Njegova kontrakcija i opuštanje nisu pod uticajem volje. Spoljašnji sfinkter čine mišići dna karlice koji su rašireni između karličnih kostiju u obliku obrnutog kišobrana. Ovi mišići su odgovorni za podršku organa u trbušnoj duplji i koriste se za kontrolu voljnog protoka urina.
Postoje receptori u zidovima bešike – reaguju kada je zid izložen pritisku, pa tako reaguju i kada se bešika napuni, pri čemu se signal šalje kičmenoj moždini. Prvi signali nagona za mokrenjem javljaju se kada je bešika napunjena sa 200 do 300 ml urina.
Stalno funkcionisanje bubrega reguliše elektrolite i održava kiselinsko-baznu ravnotežu. Oko 170 do 180 litara krvi dnevno protiče kroz bubrege – približno 1,5 litara se izluči u vidu urina. To je ciklus koji se odvija prema dijagramu ispod:
Urin se skuplja u bešiku koja se pri tom širi. Kada se prikupi oko 200 do 300 ml urina, receptori u zidovima bešike šalju signal koji izaziva potrebu za mokrenjem. Zdrava osoba sa ispravnim mokraćnim sistemom može da kontroliše pražnjenje bešike, kao i da odloži trenutak pražnjenja ako je to potrebno.
Pražnjenje bešike počinje opuštanjem sfinktera i kontrakcijom bešike koja gura urin napolje. Urin teče kroz uretru. Zatim se sfinkteri skupljaju i bešika kreće da se puni urinom. Disfunkcije urinarnog sistema mogu dovesti ne samo do urinarne inkontinencije, već mogu imati i veoma ozbilje posledice uključujući i trovanje organizma .