Postoji mnogo klasifikacija inkontinencije. Klasifikacije su izvršene na osnovu različitih kriterijuma. Najčešću klasifikaciju je razvio Komitet za standardizaciju međunarodne organizacije pod nazivom ICS (International Continence Society). To je formalna klasifikacija koja uključuje i feklanu inkontinenciju.
Urinarna inkontinencija
Povezana je sa slabljenjem mišića dna karlice. To je nevoljni gubitak urina tokom kijanja, kašljanja ili tokom fizičke aktivnosti. Ovaj tip inkontinencije se u većini slučajeva tiče žena. Pojavljuje se kod muškaraca kojima je uklonjena prostata.
Nekontrolisani gubitak urina kojem prethodi jak nagon za mokrenjem: može biti u obliku manjih curenja između voljnog mokrenja ili u obliku potpunog, nevoljnog pražnjenja mokraćne bešike.
Nevoljni gubitak urina koji se javlja tokom fizičkog vežbanja, kijanja, smejanja ili kašljanja, u kombinaciji sa nagonom za mokrenjem.
Nevoljni gubitak urina tokom spavanja – poznat kao mokrenje u krevet / noćna enureza.
Kontinuirani nevoljni gubitak urina.
Takozvana refleksna inkontinencija povezana je sa poremećajima nervnog sistema – pacijent ne oseća potrebu za mokrenjem, ali mu se bešika prazni na potpuno nekontrolisan način.
Svaka epizoda gubitka urina uzrokovana je time što je bešika bila prepunjena (to može biti uzrokovano blokadom izlaza urina).
Nevoljni gubitak urina putevima koji ne podrazumevaju uretru.
Gubitak urina koji se ne može svrstati ni u jednu drugu kategoriju. Ovo se često korsiti za opisivanje inkontinencije kod mentalno obolelih koji nemaju nikakve disfunkcije urinarnog sistema.
Nevoljni gubitak urina tokom, na primer, seksualnog odnosa ili posle kontrolisanog pražnjenja bešike (takozvani PMD) itd.
Fekalna inkontinencija
Osoba oseća potrebu ali nije u stanju da izdrži dovoljno dugo da stigne do toaleta – često je uzrokovana slabim mišićima analnog sfinktera.
Dešava se da stolica curi bez ikakvog nagona za pražnjenjem – najčešći razlozi za to su oštećenje nerava, slabljenje mišića ili hronična opstipacija.